Dame, gospodo & ostali,

imam izuzetnu cast da Vam predstavim jos jedan u moru novih blogova! Znam, znam, videli ste ovakve vec stotine puta - covek dodje, ostavi ne potpuno nepodnosljiv prvi post i nikad vise ne napise nijednu prokletu rec jer se smorio/ponestalo mu ideja/crk'o mu komp/bio je pijan kad je napravio blog i ujutru se nije ni secao sta je uradio.

Nemate srece. Ovaj blog ce opstati.

"Zasto, zaboga?!", cujem lelek iz zadnjih redova. Zato, buduci moj redovni citaoce/citateljko, sto nisam neko ko se lako smori, kome ponestane ideja, kome nema ko da popravi komp i ko je u stanju da pijan kuca tekst.

Nakon ovako pompeznog uvoda, ne sumnjam da ste shvatili da ce ovaj blog imati prilicno labavu tematiku, saroliku terminologiju i da ce povremeno biti neprikladan za... paa, manje-vise za svakoga. Cilj mi je da tekstovi ne budu dosadni i da na njih ne ostanete ravnodusni.